graficke kartice

Pored GeForce 9500GT, još jedna kartica doživela je svoju premijeru 27. jula – GeForce 9800GT. Naravno, u pitanju je još jedan „novi-stari” model, koji zamenjuje fenomenalni GeForce 8800GT.

S obzirom na to da sa pojavom naslednika 8800GT ide u penziju, sledeće redove zasluženo ćemo posvetiti najiščekivanijoj kartici ikada, modelu koji je svojom pojavom podigao prašine koliko nisu uspevale cele generacije džiforsova i rejdona i postavio nove standarde kada je u pitanju „bang for buck”.

Slobodno se može reći da posle ovog modela ništa nije bilo kao pre”. Od početka „3D revolucije”, fokus obe kompanije bio je na jeftinijim karticama. Skuplji modeli bili su nešto brži i mnogo skuplji, pa nisu opravdavali razliku u ceni. GeForce 8800GT je to promenio – obezbedio je neverovatne performanse koje su do tada krasile samo najskuplje „Ultre” i „XTX-ove” po relativno pristupačnoj ceni. To je potpuno promenilo pravila igre: svi sledeći modeli postali su mnogo bolji pitanju odnosa cena/performanse, a korisnici su se mnogo lakše odlučivali za skuplje grafičke kartice. Pored toga, GeForce 8800GT je više od šest meseci služio kao reper za poređenje svih kartica koje su se pojavile u tom periodu.

Interesantno, iako pripada „klanu zelenih” sve ove promene više su odgovarale „crvenima”. Slučajno ili ne, poklopilo se da je ATI odlučio da prestane s razvojem velikih grafičkih procesora i fokus prebaci na „performance” segment tržišta. Pojavili su se Radeoni HD 3800 za veliki come back ATI-a, a nekoliko meseci kasnije nasledili su ih još ubedjliviji Radeoni HD 4800.

GeForce 8800GT je nakon nepunih godinu dana na tržištu sišao u gornji segment srednje klase, među kartice sa cenom iznad 100 evra. AMD tu trenutno nudi Radeon HD 4850. AMD je trenutni lider, a GeForce 9800GT stiže kao pokušaj nVidije da makar malo popravi situaciju.

Za razliku od GeForce 8800GT koji zamenjuje, novi GeForce 9800GT koristi čip G92b koji je izrađen u 55 nm procesu, umesto starog 65 nm koji je korišćen za originalni G92. Ovim je površina čipa smanjena za 20 odsto, sa 324 mm2 na 268 mm2, a toliko verovatno iznosi i pojeftinjenje. Na istom taktu, G92b troši 30 odsto manje energije pa se zato manje i zagreva. Sem smanjenja, nema nikakvih drugih unapređenja – i G92b sadrži oko 754 miliona tranzistora. Ipak, specifikacija nije bukvalno identična. Iako je potrebna logika postojala i u G92, tek je GeForce 9800GT dobio mogućnost da radi u 3way SLI režimu (ta opcija bila je isključena kod GeForce 8800GT). Takođe, u novom čipu je uključen i deo zadužen za HybridPower, pa GeForce 9800GT donosi i ovu prednost, kada se koristi sa odgovarajućom nForce ili GeForce matičnom pločom.

nVidia se odlučila za iste radne taktove, pa 9800GT kao i prethodnik ima GPU podešen na 600 MHz, 1800 MHz za 112 stream procesora, 64 TMU i 16 ROP jedinica, te GDDR3 memoriju na 1500 MHz. Predviđene količine memorije su u skladu sa trendom, 512 MB i 1 GB. Štampana ploča i standardno hlađenje identični su onima na starom modelu. Ipak, GeForce 9800GT kartice više će se međusobno razlikovati nego što je to bio slučaj sa GeForce 8800GT, jer je većina proizvođača najavila da će koristiti različite hladnjake i ventilatore.

Kartica koja je stigla do naše redakcije na test je MSI NX9800GT-T2D1G. Iz imena se zaključuje da raspolaže sa dva DVI i jednim Video izlazom, te 1GB radne memorije. MSI se odlučio za preporučene radne taktove pa je, sem po hlađenju, ovo jedan vrlo standardan GeForce 9800GT. masivan hladnjak krivac je što ova kartica zauzima i susedni slot za proširenje

Pakovanje je standardno za ovu klasu kartica, a pohvaljujemo čak dva DVI–>VGA adaptera i jedan DVI–>HDMI, pa kupac neće imati problema da poveže ovaj MSI na bilo kakav izlazni uređaj.

I dok smo vrlo impresionirani kvalitetom izrade kao i odsustvom buke i zagrevanja tokom rada, performanse su lošije nego što bismo želeli. Čim smo ustanovili da radni taktovi nisu menjani i da nova kartica raspolaže identičnim mogućnostima, bilo je jasno da neće biti ni poboljšanja performansi. Uporedno testiranje sa starijom GeForce 8800GT karticom sa istom količinom memorije pokazalo je da se ove dve kartice uopšte ne razlikuju – brojevi koje su testovi izbacili gotovo da se i ne razlikuju.

S obzirom na to da su se GeForce 9800GT modeli, pa i MSI s našeg testa, na tržištu pojavili sa cenom koja se do juče plaćala za GeForce 8800GT, moramo biti zadovoljni. Realno je očekivati da će se već za mesec dana cene dodatno spustiti, čime će se GeForce 9800GT modeli približiti cifri od 100–120 evra, zavisno od toga imaju li 512 MB ili 1 GB memorije, i postati ozbiljna konkurencija Radeonima HD 4850 i 4870.

	GeForce 8800 GT	GeForce 9800 GT
GPU	G92	G92b
proces	65nm	55nm
Takt GPU	600MHz	600MHz
Shader processors	112	112
ROP jedinice	16	16
TMU jedinice	64	64
Takt SP	1500MHz	1500MHz
Memorijska magistrala	256 bit	256 bit
Tip memorije	GDDR3	GDDR3
Takt memorije	1800MHz	1800MHz
Video engine	PureVideo HD	PureVideo HD
PCI-Express	2.0	2.0

Vodi se zucna polemika oko toga da li su GeForce GTX modeli u stvari deseta generacija ili samo drugačije označeni najbolji pripadnici devete GeForce generacije. Bilo kako bilo, u pitanju su nesumnjivo najbolji čipovi i kartice koje stižu iz kuhinje nVidije i njenih partnera.

O jačem modelu pisali smo detaljnije, ali smo GeForce GTX 260 samo pomenuli. Vreme je da ispravimo tu nepravdu, jer se ovaj model znatno popravio u protekla dva meseca. Kao i njegov jači brat, i GeForce GTX 260 je na svojoj premijeri bio žestoko precenjen, što je ATI-ju omogućilo da proda mnogo Radeona HD 4870. Ipak, prvo osetnom korekcijom cene, a nakon toga i povećanjem performansi, kao i poboljšanjem grafičkog procesora, GeForce GTX 260 kartice postale su mnogo primamljivije. O čemu se zapravo radi?

Pre oko mesec dana, nVidia je najavila novu verziju ove kartice. Umesto GTX260+ ili recimo GTX270, ona se odlučila za malo dužu oznaku: GeForce GTX 260 Core 216. Ključ se krije u dve poslednje reči koje označavaju broj aktivnih šejder procesora u grafičkom čipu. Prve verzije GeForce GTX 260 kartica imaju čipove GT200 sa 192 uključene SP jedinice, a nova Core 216 verzija ima 24 „stream procesora” više – 12,5 odsto više snage, što nije za bacanje.

Ostatak specifikacije nije se menjao. Standardni radni takt ostao je 575 MHz za grafički procesor i 2000 MHz za 896 MB „frame buffera”, tj. memorije.

Gainward GTX260-896-TV-DD-LED

Gigabyte je prvi stigao do nas sa modelom GV-N26OC-896H-B, a odmah za njim i Gainward. Oba modela su potpuno standardna, pa ćemo ih zajedno opisivati. Od sličnih modela se razlikuju samo po nalepnici na kuleru i pakovanju. S obzirom na to da nismo do sada nismo opisivali GeForce GTX 260, posvetićemo malo više pažnje samoj kartici.

Štampana ploča je velika i u potpunosti pokrivena crnim dual slot hladnjakom, koji svoj posao radi dobro, ali uz solidan nivo buke. Na gornjoj strani kartice nalaze se priključci za napajanje (dva), S/PDIF i SLI konektori. Kartice dolaze sa dva Dual-Link DVI priključka, od kojih se jedan pomoću priloženog adaptera može pretvoriti u HDMI. Tu je i standardni video izlaz, kojem želimo da brzo odumre, jer, iskreno, polako počinje da nam smeta. Nema smisla da kartice koje rade „kako je propisano” sa rezolucijama 1680 x 1080 na sebi imaju izlaze koji ne mogu da se iskoriste na više od 1024 x 768. Pakovanje je standradno u oba slučaja: drajveri, dosta softverskih alatki i svi potrebni kablovi.

Naravno, nije slučajno to što je GeForce GTX 260 Core 216 izašao istovremeno kad i Radeon HD 4870 sa 1 GB GDDR5 memorije. Ko je prvi osmislo svoj model a ko je izbacio odgovor, nije važno, bitno je samo to kako se ova dva modela, čije se cene razlikuju za najviše 10 evra, nose u savremenim igrama i testovima. Stari GeForce GTX 260 veoma brzo će nestati sa tržišta, a na njegovo mesto dolazi novi, sa boljim performansama i identičnom cenom.

Dok je u nekim situacijama GeForce 260 GTX Core 216 u velikoj prednosti u odnosu na Radeon HD 4870 1 GB, istovremeno je i u jednakom zaostatku. GeForce se malo bolje snalazi u višim rezolucijama i trpi manji minus kada se uključi AA i AF, što je posledica šire memorijske magistrale. S druge strane, Radeon HD 4870 1 GB je brži u, uslovno rečeno, nižim rezolucijama, gde do izražaja dolazi viši radni takt. Zadivljeni smo time koliko dva različita pristupa i arhitekture na kraju donose veoma slične rezultate. Ne možemo proglasiti pobednika između ova dva modela, ali bismo ipak presudili u korist nVidije. Posle više meseci kaskanja za ATI-jem, GeForce GTX 260 Core 216 pokazuje da nVidia ipak može da ponudi konkurentnu karticu. Ako se odlučite za novi GTX 260, nemojte tražiti dalje od Gainwarda i Gigabytea. Ovi proizvođači po pravilu su među najpovoljnijima, uz trogodišnju garanciju i odličnu podršku. Ne kažemo da ćete s drugima pogrešiti, samo pokušavamo da vam uštedimo vreme koje biste potrošili na razmišljanje :)

Jedno od obeležja 2008. godine svakako će biti povratak ATI-ja i Radeon proizvoda na scenu grafičkih kartica. Nakon posrnuća sa R600, ATI je ove godine predstavljao samo hitove, pa se HD 4000 „album” bez nedoumica može okarakterisati kao „platinast”. Ritam se ne usporava ni mesecima nakon predstavljanja Radeona HD 4850. U oktobru je zvanično predstavljena serija HD 4600, a u novembru će se u prodavnicama naći i poslednji član HD 4800 familije, model Radeon HD 4830.

Zahvaljujući ažurnosti i dobroj podršci AMD-ove kancelarije u Srbiji, u prilici smo da ekskluzivno predstavimo ovaj model samo nekoliko dana nakon njegove svetske premijere koja je održana 22. oktobra. Iako je samo još jedan u nizu, za ATI je ovaj model vrlo značajan jer zaokružuje ponudu i popunjava jedinu preostalu prazninu, mesto između kartica srednje i performance klase, gde nVidia ima GeForce 9600GT i GeForce 9800GT.

Iskorišćen je RV770 čip u slabijoj verziji RV770LE, koja umesto sa 800 raspolaže sa 640 „shader” procesora. AMD verovatno, poput nVidije, koristi čipove koji nisu sasvim ispravni te nisu mogli biti iskorišćeni za Radeone HD 4850 i 4870, ali su savršeno pogodni za slabiju verziju ovih kartica. Druga razlika u odnosu na HD 4850 je nešto niži radni takt koji za GPU iznosi 575 MHz i 1800 MHz za DDR3 memoriju. Spisak mogućnosti ostao je nepromenjen, što znači da će se HD 4830 razlikovati od jačih modela samo po količini frejmova koje može da izbaci u jednoj sekundi.

Kartica na testu je uzorak za testiranje, nije namenjena prodaji već testovima. Štampana ploča i hlađenje pozajmljeni su od Radeona HD 4850, pa bi bez nalepnica sa oznakama bilo nemoguće razlikovati ove dve kartice. AMD-ovi partneri (proizvođači) sigurno će iskoristiti sopstvene PCB, pa će se Radeoni HD 4830 međusobno razlikovati zavisno od toga iz koje kompanije dolaze. U tom smislu ne vredi puno trošiti reči na izgled same kartice. Ono što se može utvrditi jesu performanse.

Karticu smo poredili sa „izvornim” Radeonom HD 4850 da bismo videli koliko je oslabljen, a takođe i sa cenovno konkurentnim GeForce 9800GT. HD 4850 je brži od 5 do 20 odsto, što taman odgovara razlici od 20 odsto više shader jedinica. U odnosu na GeForce 9800GT, izgleda da je Radeon u prednosti. Poslednji 3Dmark „nagradio” je 640 šejdera, ali su dve „realne” igre razliku svele na svega nekoliko procenata. No, 3Dmark testovi oduvek su bili dobri prognozeri toga kako će se stvari odvijati, a verzija Vantage kaže da će Radeon HD 4830 u novim naslovima biti u prednosti.

Uz dobru cenovnu pozicioniranost, Radeon HD 4830 ima sve predispozicije da dominira u svom tržišnom segmentu. Povećavanje broja DirectX 10 igara i dolazak nekoliko ambicioznih DirectX 10.1 naslova idu na ruku ovom akceleratoru i dodaju još jednu recku na AMD-ovoj strani.

 

GeForce 8200 je sigle-chip rešenje u koje je nVidia „nagurala” impresivan spisak mogućnosti. Pre svega, tu je DirectX 10 kompatibilni GeForce 8200 „integralac”, koji ima podršku i za PureVideo HD, HDCP i 1080p video materijal kroz HDMI ili DVI izlaz. Podržane su i tehnologije GeForce Boost i HybridPower SLI, koje donose veoma interesantne mogućnosti, kada se koriste uz odgovarajuće grafičke kartice, naravno nVidijine. GeForce Boost dugo je najavljivan kao HybridSLI, ali na kraju preimenovan – verovatno zbog sličnosti u imenu sa konkurentskom tehnologijom Hybrid CrossFire. Za sada radi samo sa GeForce grafičkim karticama 8400GS i 8500GT, tako što se pomoću SLI veze „sabiraju” performanse integrisanog GeForcea i onog u PCI-Express slotu. HybridPower trenutno radi samo sa GeForce 9800 modelima, i to tako što isključuje grafičku karticu u PCI-Express slotu u situacijama kada je integrisana dovoljna za prikaz standardnog Windows moda i gledanje video materijala, čime se štedi i hardver i energija. Vrlo lepo

Radeon HD 2400 i HD 2600 i svaka dolazi u Pro i XT varijanti. Naravno, redosled po performansama, mogućnostima i ceni je sledeći: 2400Pro, 2400XT, 2600Pro i 2600XT. Za razliku od R600 koji je urađen u 80 nm procesu, novi čipovi RV610 i RV630 su izrađeni u 65 nm, što će obezbediti manju potrošnju, nižu cenu i više radne taktove. Kao i R600, i nova dva čipa bazirana su na arhitekturi Unified Shader, podržavaju DirectX 10, Avivo-HD i koriste PCI-Express magistralu. RV610 je najslabiji ATI-jev DX10 čip i predstavlja osnovu serije HD 2400. Sadrži 180 miliona tranzistora, što je dovoljno za 40 Stream Processora, 8 teksturnih jedinica, 4 „renders back-enda” i 64-bitni memorijski kontroler na koji je moguće povezati DDR2 i GDDR3 memorijske čipove. Samo 64 bita, čak ni opcija za 128 bita? Hmm... ATI Radeon HD 2400 Model HD 2400 Pro je najslabiji, njegov RV610 radi na 525 MHz, dok je takt memorije u rasponu od 800 do 1000 MHz. HD 2400XT je brži sa 700 MHz za GPU i 1400–1600 MHz za memoriju. Količina memorije kod oba modela variraće od 128 MB do 256 MB, mada mi očekujemo da se pojave i 64 MB modeli sa HyperMemory mogućnostima, verovatno pod imenom HD 2400 bez sufiksa. HD 2600 modeli su u sredini ponude i mogu sve što i HD 2400, ali brže i lakše. „Goni” ih RV630 grafički procesor sa svojih 390 miliona tranzistora. Ovo je mnogo za GPU srednje klase; srećom, 65 nm proces održava veličinu čipa na podnošljivom nivou.

Trenutno je za AMD procesore aktuelna šesta i sedma generacija nForce čipsetova, te GeForce serija sa brojkama 6 i 7, što ukupan zbir podiže na 20-tak modela! Poređenja radi, Intel uvek ima desetak aktuelnih čipsetova u ponudi, dok se AMD-ova ponuda vrti oko pet. Dolepotpisani odavno više ne pokušava da shvati u čemu su razlike i prednosti jednih u odnosu na druge, mada mu se čini da se ni momci u nVidiji ne snalaze bolje. Kao što smo već rekli, AMD-ov sistem oznaka čipsetova znatno je jednostavniji. Tu su AMD 690V i 740G (preimenovani 690G), te 780V i 780G od „integrisanih” i AMD 770, 790X i 790FX od „neintegrisanih”.

GeForce GTX 280 su predstavljane kao apsolutno najbrže grafičke kartice. Međutim, cena koja je pratila prve modele bila je drastično viša od onoga što kartica opravdava i prvi utisci i testovi bili su prepuni razočaranja i negodovanja. Prvi modeli koji su stigli do nas koštali su više od 550 evra, što GeForce GTX280 nije zasluživao, bar u odnosu na modele GeForce 9800GX2 i Radeon HD 3870 X2 koji su nudili skoro isti nivo performansi po mnogo nižoj ceni. Čak i pored činjenice da su sve DualGPU kartice „ćudljive prirode”, veoma malo korisnika odlučilo se za GeForce GTX280.

Uzbuđenje koje je pratilo razvoj čipa GT200 tako je vrlo brzo splaslo, a nVidia se našla u velikom problemu jer se njen top-model prodavao ispod svakih očekivanja. Brzo su usledile i najave AMD-a da će uskoro predstaviti novi Radeon X2 i to drastično brži, ali i jeftiniji od konkurenta! S obzirom na to da je AMD pokazao da se vratio u igru i da ume da napravi više nego konkurentan proizvod, nVidiji nije preostalo drugo nego da prihvati komentare i AMD-ove najave i smanji cenu kartica GeForce GTX280 za skoro 25 odsto, potez kakav nije zabeležen u novijoj istoriji grafičkih kartica.

GeForce 8500GT sa 512 MB memorije naziva GV-NX85T512HP. Pločica je plave boje i posebno je dizajnirana da bi udomio masivan pasivni hladnjak. Interesantno je što toliki hladnjak ni na jednom mestu nema kontakt sa memorijom, te ona ne dobija nikakvu pomoć u disipaciji toplote. GPU ispod hladnjaka radi na 600 MHz, dok je 512 MB DDR2 memorije podešeno na 800 MHz. Memorijski kontroler radi na svih 128 bita i komunicira sa čipovima proizvedenim u Hynixovim postrojenjima. BGA memorija je deklarisana na 2,5 ns, što je taman dovoljno za takt memorije na ovoj kartici. Sa monitorom se može povezati pomoću VGA ili DVI konektora, a tu je i video izlaz. Na vrhu kartice je ivični SLI konektor koji sumnjamo da će iko iskoristiti na kartici ove klase, ali njegovo prisustvo svakako ne može da škodi. Na pakovanju je jasno istaknuto da uz karticu dolazi igra Dawn of War, a pored nje se mogu naći i disk sa drajverima, nekoliko uputstava, konvertor DVI –> VGAB i „račva” koja, kada se ubaci u video izlaz, obezbeđuje RCA i S-VHS konektore za povezivanje sa televizorom. Drugi model nosi oznaku GV-NX86T256D iza koje se krije još jedan GeForce 8600GT. Štampana ploča je iste plave boje kao i kod slabijeg modela, generalno joj je vrlo slična, izuzev u desnom delu, gde je naponski kontroler većih dimenzija. 8600 GT troši osetno više struje pa je ovo sasvim logično, ali se zbog toga i više greje, zbog čega ne čudi što GV-NX86T256D ima i kvalitetniji pasivni hladnjak. Hladnjak prekriva celu karticu, ali za razliku od modela 8500 GT nije reljefan već mrežast. Crne je boje i ima zgodan natpis „Silent-Pipe II”, što ukazuje na to da je Gigabyte koristio i popularne „tople cevi”. Memoriju ponovo potpisuje Hynix, ali su ovoga puta u pitanju GDDR3 čipovi deklarisani na 1,4 ns. Ukupnan kapacitet je 256 MB, koliko ima većina GF 8600GT kartica. Radni takt grafičkog procesora je postavljen na 570 MHz, dok GDDR3 memorija radi na 1400 MHz.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Januar 2009					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• GeForce 9500GT
• Gainward GTX260-896-TV-DD-LED
• ATI Radeon HD 4830 512MB
• GeForce 8200
• Radeona HD 2900XT
• AMD graficki pocesori
• GeForce GTX 280
• GeForce 8500GT
• Izmedju 10 i 160
• Još jedan pogodak uz GDDR5

• Generalna [9]
• N-vidia [11]
• Radeon [0]

• RSS Izvor